Građani i dalje nerado prijavljuju korupciju

Zašto građani Srbije i dalje nerado prijavljuju korupciju u javnom sektoru. Agencija od januara dobila 369 predstavki. Najviše prijava na sudstvo i državnu upravu

UPRKOS tome što se Srbija nalazi na 78. mestu (od 178 zemalja) po korupciji, građani i dalje nerado prijavljuju mito i zloupotrebe državnih organa. A i kad prijave, najčešće insistiraju na anonimnosti iz straha da ne izgube lekara, da im dete ne dobije lošu ocenu, da im se policajac ili zaposleni u državnoj upravi ne osveti, da ne izgube posao…

Od početka ove godine Agenciji za borbu protiv korupcije obratilo se 369 ljudi, a prošle 412. U prvoj polovini 2011. stiglo je 204 predstavke, od čega je većina, kako kažu u Agenciji, arhivirana. To znači da su slučajevi ili zastareli (iz vremena pre osnivanja Agencije), ili su predstavke anonimne, ili su, prosto, predmeti već završeni.

- Anonimne predstavke ne uzimamo u obzir. Građani bi trebalo da se potpisuju jer je zaštita identiteta “uzbunjivača” (onog koji prijavljuje korupciju) zagarantovana propisima – kaže Aleksandra Kostić iz Agencije.

U prvom polugođu ubedljivo najviše predstavki stiglo je u vezi sa korupcijom u sudstvu (33) i organima uprave (24). Sledi privatizacija (15), javne nabavke (8), MUP (6), radni odnosi (5), zdravstvo i zloupotreba službene dužnosti (po 4) i građevinska inspekcija (1).

OSUĐENO 39 OSOBA

U poslednje tri godine, pred sudovima širom Srbije, osuđeno je 2.965 osoba zbog različitih dela povezanih sa korupcijom. Za davanja mita, od 2008. do januara ove godine, iza rešetaka je završilo 39 ljudi, dok je 45 osuđeno uslovno. Za primanje u zatvor je otišlo 115 njih, a 37 je dobilo “uslov”.

- Ljudi ne prijavljuju takozvanu sitnu korupciju ne toliko iz straha, već pre svega jer su na nju navikli, spremni su da je tolerišu - kaže prof. dr Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbije. – Korupcija je postala deo političke kulture, a istraživanja pokazuju da čak 40 odsto njih smatra da je davanje “sitnog mita” nešto zbog čega ne treba dizati galamu, što treba prihvatiti i ne buniti se.

Ali, ovakav stav, objašnjava Goati, poguban je:

- To je crvotočina koja ruinira celu zgradu države!

On dodaje da je takav odnos karakterističan za neke afričke i azijske zemlje, gde se to čak smatra delom “pristojne poslovne komunikacije”. Zato država treba da sprovede ozbiljnu kampanju u kojoj će se konstantno građani “vaspitavati” da nisu dužni da “podmažu” ono što su već platili iz poreza i doprinosa.

Inače, prijave koje stignu u Agenciju, ako se iz priložene dokumentacije ispostavi da ima ozbiljnih indicija na korupciju, prosleđuju se policiji.

Zvanični Brisel upozorava da je najveća korupcija u sektoru javnih nabavki, gde, prema procenama, na razne zloupotrebe ode oko milijardu evra. Kada se sabere kompletna, krupna i sitna korupcija, ispada da na njoj godišnje gubimo više od četiri milijarde evra. Prema tvrdnjama organizacije Lekari protiv korupcije, samo u zdravstvu, što najviše tišti građane, šteta zbog mita i zloupotreba je pola milijarde evra.

Prema podacima koje nam je dostavio MUP Srbije, za 10 meseci ove godine podneto je 1.599 krivičnih prijava za dela sa elementom korupcije protiv ukupno 2.878 osoba. Lane su podnete 2.052 krivične prijave protiv ukupno 3.814 lica. U pitanju su prijave koje su podneli pripadnici MUP, jer policija nema evidenciju o broju prijava koje su podneli građani, kažu u MUP-u.

IZVOR: www.pravniportal.rs, www.novosti.rs

AUTOR FOTOGRAFIJE - Will Spaetzel (Flickr.com)

Rezultati istraživanja o korupciji u zdravstvu u ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem žena

Udruženje gradjana RODITELJ uradilo je pilot istraživanje o korupciji u zdravstvu u okviru kampanje Za zdravlje! Zajednički protiv korupcije!”, koji Udruženje RODITELJ sprovodi u saradnji sa GI „Majka hrabrost“ pod pokroviteljstvom Razvojnog fonda Ujedinjenih nacija (UNDP).

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 421 ispitanika, od kojih su 87% direktne korisnice zdravstvenih usluga institucija koje se bave reproduktivnim zdravljem žena, a 13%  ispitanika čine članovi porodica ili prijatelji korisnica usluga. Cilj istraživanja je da se ustanove preliminarni podaci o učestalosti korupcije i stepenu postojanja tzv. prikrivenih oblika korupcije koji ne podrazumevaju samo otvoreno traženje i davanje novca, ali i da se stekne uvid u načine na koje se korupcija odvija u okviru zdravstvenih ustanova koje se bave reproduktivnim zdravljem žena u Srbiji. Odgovori na pitanja sadržana u online anketi izražavaju stavove korisnika zdravstvenih ustanova o korupciji, ali i pružaju uvid u reakcije korisnika u situacijama kada se suoče sa korupcijom.

Rezultati istraživanja su poražavajući: Svaki drugi ispitanik ima ili je imao iskustva sa korupcijom u zdravstvenim ustanovama; četvrtini ispitanika novac je direktno tražen, a polovini indirektno; skoro polovina ispitanika je iz državnih klinika upućivana na privatne klinike kako bi tamo obavili procedure ili preglede koji su inače pokriveni zdravstvenim osiguranjem; na dodatno plaćanje usluga najveći broj ispitanika se odlučuje zbog straha od lošeg tretmana lekara i medicinskog osoblja ili skraćenja vremena čekanja na određenu intervenciju; čak oko 40% ispitanika nije svesno da “čašćavanje” medicinskog osoblja predstavlja vid korupcije; više od polovine ispitanika nije upoznato sa svojim pravima kao pacijenata i obavezama lekara i medicinskog osoblja u zdravstvenim ustanovama.

Projektom „Za zdravlje – zajednički protiv korupcije!“ Udruženje RODITELJ želi da utiče na osnaživanje korisnika zdravstvenih usluga da identifikuju različite pojavne oblike korupcije, ali i na podizanje nivoa svesti, kako pojedinaca tako i nadležnih institucija i ustanova, o sopstvenoj odgovornosti u borbi protiv korupcije. Sprovođenje adekvatne i efikasne državne kampanje i edukacija korisnika zdravstvenih usluga o mehanizmima za zaštitu od korupcije, pravima pacijenata i načinima njihovog ostvarivanja, uticaće se na na smanjenje opšte tolerancije na korupciju, što dovodi do podizanja kvaliteta usluga u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja koji se primenjuje Srbiji.

GDE Error: Unable to load profile settings

Policajci i lekari rekorderi korupcije

Na vrhu liste korumpiranih javnih službenika su pripadnici MUP i doktori, a slede ih carinici, sudije, veštaci, inspektori…

BEOGRAD – Para vrti gde burgija neće!

Policajci i lekari prednjače po korumpiranosti. U poslednjih pet godina zbog primanja mita odgovarao 351 policajac i 343 lekara. Posle njih „na delu“ je najviše uhvaćeno nastavnika, a onda slede carinici, sudije, veštaci, inspektori…

Pljušte žalbe
Nema državnog činovnika koji je imun na novac, zato i ne čudi što čak 48 odsto građana veruje da je mito jedini način da se savlada obimna birokratija.

Savetu za borbu protiv korupcije svakodnevno se obraća veliki broj građana, a naviše njihovih žalbi odnosi se na privatizaciju.

- Od 2003. godine do danas primili smo ukupno 2.347 predstavki koje se odnose na pritužbe u pravosuđu, privatizaciji, lokalnoj samoupravi, načinu izdavanja građevinskih dozvola, na korupciju u zdravstvu, prosveti, policiji, privatnim preduzećima… Najviše pritužbi, njih 413, odnosi se na postupak privatizacije po zakonu iz 2001. godine i na trgovanje akcijama preduzeća privatizovanih po zakonima iz devedesetih godina – kažu u Savetu, gde dodaju da im nisu dostavljeni odgovori na 30 predstavki građana koje su prosleđene nadležnim organima.

Nema kažnjavanja
Prema rečima Nemanje Nenadića iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija, korupciji u administraciji pogoduje to što nema kažnjavanja.

- Prvi slučaj koji pogoduje korupciji su situacije kad u administraciji na osnovu diskrecionih ovlašćenja mogu nešto dan vam daju ili ne daju. Druga situacija je kad rokovi za postupanje nisu propisani, a treća je kad su rokovi propisani, ali se ne poštuju zato što za njihovo kršenje ne postoji kazna. Kad bi postojale kazne, bilo bi manje mogućnosti za korupciju – kaže Nenadić.

Tužilaštvo: Podneto 5.136 prijava

Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, najveći broj prijava prošle godine podnet je zbog zloupotrebe službenog položaja.

- Za povredu službenog položaja podneto je 5.136 prijava, od kojih su 1.342 odbačene. Za proneveru i primanje mita od 174 prijave odbačene su 34, dok su za davanje mita primljene 252 prijave, od kojih je odbačeno 57. Na ime ostalih dela povreda položaja bilo je 329 prijava, do kojih je 143 odbačeno – kaže Vladimir Đorđević, šef kabineta republičkog javnog tužioca.

Agencija: Najviše u privatizacijama

U Agenciji za borbu protiv korupcije apeluju da se građani, čim primete situaciju koja može da dovede do davanja i primanja mita, obrate Agenciji.

- Ukoliko dođe do samog čina davanja, odnosno primanja mita, to prelazi u nadležnost policije, odnosno tužilaštva. Na osnovu predstavki koje smo dosad primili i obradili, uočili smo da se najveći broj problema na koje ukazuju građani odnosi na privatizacije, što znači da je ovo pojava u kojoj je najpotrebnije delovati – kažu u Agenciji za borbu protiv korupcije.

NALED: Procedure pogoduju korupciji

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kažu da za korupciju mnogo prostora ostavljaju komplikovane procedure i postupci.

- Da bi se određene procedure završile, često se traži angažovanje trećeg lica ili posrednika, bez kojeg investitor i inače može da završi postupak, ali u ovom slučaju investitor ili stranka mora da plati uslugu posredniku, pa bi se i ovakav način posla mogao podvesti pod koruptivno ponašanje. Potrebno je uticati na stranke da ne nude nagradu ili mito, jer se očekuje od predstavnika javnog sektora da u okviru svojih odgovornosti budu u službi građana i privrede bez dodatne finansijske nadoknade, pošto se i na ovaj način pothranjuju očekivanja i nepravilan sistem vrednosti – ističu u NALED.

Bušatlija: Štete u milijardama evra

Finansijski konsultant Mahmud Bušatlija kaže da postoje dve vrste korupcije.

- Sitna ili šalterska korupcija postoji svuda u svetu i predstavlja ubrzanje procedure u okviru zakona, odnosno da se nešto završi preko reda. Visoka korupcija je vezana za zloupotrebu položaja, prvenstveno političkog. Štete zbog visoke korupcije ne daju se izračunati, jer se radi o milijardama evra. Tu se pre svega radi o privatizaciji i javnim nabavkama – ističe Bušatlija.

Korupcija u poslednja tri meseca

Oblast slučajeva

  • Neodređeno…………. 9 (5 %)
  • Pravosuđe …………. 28 (15,6 %)
  • Zdravstvo …………. 10 (5,6 %)
  • Obrazovanje ………. 12 (6,7 %)
  • Carina ………………… 5 (2,8 %)
  • Porezi/Finansije …. 17 (9,5 %)
  • Policija ……………….. 5 (2,8 %)
  • Građevinske dozvole 2 (1,1 %)
  • Inspekcija/Dozvole 13 (7,3 %)
  • Javne nabavke …… 58 (32,4 %)
  • Privatizacija ………… 6 (3,4 %)
  • Političke stranke …… 6 (3,4 %)
  • Imovinska prava ….. 4 (2,2 %)
  • Privatni sektor …….. 4 (2,2 %)

* Podaci Antikorupcijskog pravnog savetovališta u okviru Transparentnosti Srbija

 

Izvor: www.kurir-info.rs, 6. Avgust, 2011., Autor: S. Tomčić

Fotografija By Public Domain Photos @Flickr.com

Pravna sredstva u borbi protiv korupcije u zdravstvu

Propisima kojima se reguliše oblast zdravstvene zaštite, predviđeni su određeni mehanizmi koji se, izmedju ostalog, mogu koristiti u obračunu sa korupcijom. Na žalost, korišćenje ovih mogućnosti u praksi je na izuzetno niskom nivou, pa je u svim anketama javnog mnjenja o prisutnosti korupcije u Srbiji, zdravstveni sistem po pravilu na vrhu lestvice.

Krivični zakon Republike Srbije, takođe, definiše krivična dela primanja i davanja mita.

(Član 367.)

“Službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.”(…)

(Član 368.)

“Ko službenom ili drugom licu učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da službeno lice u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili ko posreduje pri ovakvom podmićivanju službenog lica,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.”(…)

 

Zakon o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine, po prvi put je definisao prava pacijenata u Srbiji.

pravna sredstva u borbi protiv korupcije u zdravstvu

autor fotografije morvan (sxc.hu)

  • Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite
  • Pravo na informacije
  • Pravo na obaveštenje
  • Pravo na slobodan izbor
  • Pravo na privatnost i poverljivost informacija
  • Pravo na samoodlučivanje i pristanak
  • Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju
  • Pravo na tajnost podataka
  • Pravo na prigovor
  • Pravo na naknadu štete

UKOLIKO VAM JE ZA OSTVARENJE BILO KOG OD NABROJANIH PRAVA, DIREKTNO ILI INDIREKTNO OD STRANE BILO KOG ZDRAVSTVENOG RADNIKA TRAŽEN NOVAC, POKLON (ČAST)ILI PROTIVUSLUGA, ne oklevajte da iskoristite jedan od sledećih dostupnih načina za prijavu takve situacije.

1. Podnošenje prijave zaštitniku pacijentovih prava

Svaka zdravstvena ustanova ima zakonsku obavezu da imenuje zaštitnika pacijentovih prava. Nevolja je što se isti imenuje od osoba koje već rade u pravnoj službi ustanove, tako da postoji sumnja u spremnost tih osoba da se u odbrani prava pacijenata zamere kolegama s kojima su proveli ceo radni vek. Ipak, za svaku pohvalu je ideja da se jedna ovakva institucija uspostavi, što je dobra osnova da se u budućnosti ulažu napori u poboljšanje načina njihovog rada.

Prigovor ili žalba se zaštitniku pacijentovih prava mogu uputiti u usmenoj ili pisanoj formi, a zaštitnik je potom dužan da u roku od 5 dana ispita okolnosti na koje se prijava odnosi, i o svom mišljenju izvesti direktora ustanove i osobu koja je prigovor podnela.

2. Prijava Zdravstvenoj inspekciji

Prijavu Inspekciji Ministarstva zdravlja potrebno je podneti u pisanoj formi, bilo preporučenom poštom, bili predajom na pisarnici:

Inspekcija Ministarstva zdravlja, Nemanjina 22-26

11000 Beograd

Inspekcija je dužna da u roku od 15 dana reaguje po prijavi, i potom izvesti o svom rešenju kako podnosioca prijave, tako i one na koje se prijava odnosi.

3. Pozivanje „Belog telefona“ Ministarstva zdravlja

Od aprila 2008. godine, Ministarstvo zdravlja uvelo je servis pod nazivom “Beli telefon”. Reč je o govornom automatu na telefonskom broju 0700 111 700 koji se može iskoristiti radi postavljanja pitanja, a odgovor stiže na kućnu adresu u roku od 8 dana. Pozivi se tаrifirаju korisnicimа usluge po ceni lokаlnog pozivа bez obzirа iz kog delа zemlje zovu.

Istovremeno je otvoren i SMS servis, sa istom namenom i načinom rada. Građani mogu postаvljаti pitаnjа putem SMS poruke nа broj 3233 u sledećem formаtu: MZ (razmak) tekst pitanja (ne duži od 160 kаrаkterа). Uslugа će biti dostupnа 24 čаsа dnevno, 7 dаnа u nedelji, zа korisnike mrežа MTS–а (064/065) i Telenorа (062/063). Cenа SMS poruke koju plаćа korisnik je 7 dinаrа + PDV.

4. Podnošenje prijave MUP-u i Tužilaštvu

U slučaju otvorenog zahteva za davanjem novca za izvršenje bilo koje zdravstvene usluge ili intervencije, slučaj možete prijaviti MUP-u ili Tužilaštvu. Da bi se, uz Vašu pomoć, mogli prikupiti dokazi koji će biti neoborivi na sudu, potrebno je da ovo uradite pre bilo kakve primo – predaje novca, tj. da u saradnji sa policijom ili tužiocem na primo – predaju odete sa novčanicama koje će biti obeležene. Ponekad za sud čak ni ovo nije dovoljno, nego je potrebno da tokom primo – predaje novca budete i ozvučeni.

NEMA RAZLOGA DA SAMI NUDITE BILO ŠTA!