Traženo 200 evra za epidural… – iskustvo broj 34


Na žalost, tražen mi je novac za porođaj. I to u “GAK Višegradska”.  U pitanju je bio epidural, svo vreme je doktorka ponavljala za cenu ćemo se dogovoriti, ništa ne brinite, da bi u jednom trenutku rekla  – cena usluge je 200 evra.

Smatram da ih ne treba častiti, ni plaćati dodatno,  sami su izabrali taj poziv i rade za platu!

Creative Commons License photo credit: bradkeb

Davanje mita nije garancija – iskustvo broj 23

Nisam imala direktnog iskustva, ali moja najbolja prijateljica jeste. Tražen joj je novac za praćenje trudnoce i porođaj, 400 tadašnjih nemačkih maraka, koje je ona i dala. Na žalost, porođaj je nesavesno obavljen i beba je umrla tokom porođaja, zadavljena pupčanom vrpcom …
Creative Commons License photo credit: amsfrank

Novac tražen, novac dat… Iskustvo broj 8

Lekar zdravstvene ustanove tj. bolnice u  Kliničko – bolničkom centu “Zvezdara” u ulici Rifata Burdževića u Beogradu mi je tražio za kiretažu ( prekidanje dvomesečne trudnoće koja se inače morala prekinuti) 300 evra što smo i morali dati jer je vreme odmaklo, a to se moralo pod hitno obaviti. Sa pričom kako bi on to stručnije odradio kod njega privatno, al se boji da se nešto ne desi pa eto….Inače, 10 godina pre sam se na tom istom mestu porodila, ali je načelnica tada bila naša prijateljica pa sam se tako spasila da me taj isti doktor prevremeno ne porodi jer je sve žene sa “otvorene prst i po” terao na silu da se porađaju iako im nije bilo vreme za to. Tako sam ga se posle vrlo dobro setila.

Doktor trazi novacIzvor fotografije

Iz njegovog razgovora mi je dao do znanja da ukoliko ne platim on to po zakonu neće moci da uradi (kiretažu), bez obzira što je kiretaža nakon porođaja morala da se odradi na zahtev mog lekara.  Nisam otišla nikada na privatnu kliniku, jer me je bilo strah da mi se tamo nešto dogodi,  ipak sam imala više poverenja u bolnicu u kojoj sam se prethodno lepo porodila. Slučaj nisam prijavila,  jer se tada pre 10 godina niko korupcijom u zdravstvenim ustanovama nije ni bavio a i nisam stigla da beležim novčanice i u panici za moje stanje se toga nisam setila. Kada se sve završilo, shvatila sam sta sam dopustila a i propustila.

Ali,  takođe posle dobro obavljenog porođaja sam častila lekara i babicu oko 300 eura. Novac mi nije bio tražen, nego sam ga od srca dala. Dala sam novac zato  što bez takve brige i pažnje kao i stručnosti moji blizanci ne bi bili živi!   Ukoliko možete nekim poklonom ili novcem uvek treba častiti ukoliko su kao prvo,  bili ljudi pa lekari…

 

Kad znate svoja prava, a nemoćni ste da se oduprete…

Mojoj majci (74 godine) je pre oko godinu i po dana dijagnostikovan adenokarcinom materice.  Lekar koji joj je izrekao dijagnozu, predložio je da je zakaže za desetak meseci od dana razgovora (u državnoj klinici); potom je majci predložio da je on lično operiše za nekoliko dana u privatnoj bolnici u kojoj radi pored državnog posla!

Doktor otvoreno trazio novac - korupcija

Kad mi je majka to rekla, odlučila sam da razgovaram sa načelnikom lekara koji je tražio pare (konkretno, 2.500 eura). Kao medicinski radnik koji u rodu ima i ginekologe, načelnika sam poznavala samo iz viđenja, ali sam znala da važi za oštrog i čestitog lekara.  U razgovoru sa načelnikom, malo oštrije sam mu rekla kakva je situacija, pozvala se na zajedničke poznanike, i rekla da ću čudo da napravim (u medijima) ako moja majka u državnoj službi ne bude operisana na vreme.

 

Posle desetak dana ju je operisao u državnoj klinici baš taj lekar koji je tražio pare. Da ne bude neke zabune – njemu, koliko ja znam, zakon dozvoljava da radi na dva radna mesta legalno…

Posle operacije je išlo zračenje. Komisija je odredila ukupno 30 dana svakodnevnog zračenja i – opet su pokušali da je zakažu osam meseci kasnije nego što treba. Onda sam se opet ja umešala, i zračenje je krenulo kad i treba, no pojavio se drugi problem. 

Pokušali su u tri navrata da odlože zračenje moje majke, da bi ubacili pacijente koji su bili strani osiguranici. Ovo znam pouzdano jer troje kolega iz moje generacije je radilo na tom odeljenju, i preko njih sam i sprečila ta odlaganja.

Što se tiče svih pomenutih lekara koji su na ovaj ili onaj način, posredno ili neposredno, tražili novac – nisam se suprotstavila; ne znam koliko je to moguće objasniti u ovo malo teksta, ali oni koji traže pare su daleko moćniji od mene.  Nisam u mogućnosti da detaljnije pričam o tome, deo ovih priča se može videti u medijima (posebno na sajtu pistaljka.rs) – vidi se šta se događa i daleko, daleko moćnijim i uticajnijim medicinskim radnicima nego što sam ja, samo ako se suprotstave – čak i sa dokazima.

Potpuno sam svesna da sam i ja upala u model koruptivnog ponašanja u ovoj priči; iskreno, ne vidim kako je moglo drugačije – a da ja ostanem na svom radnom mestu, sa važećom licencom.  Nadam se da će ova kratka, delimično insajderska priča doprineti borbi Udruženja Roditelj u borbi protiv ovakvih pojava…

Izvor fotografije

Građani i dalje nerado prijavljuju korupciju

Zašto građani Srbije i dalje nerado prijavljuju korupciju u javnom sektoru. Agencija od januara dobila 369 predstavki. Najviše prijava na sudstvo i državnu upravu

UPRKOS tome što se Srbija nalazi na 78. mestu (od 178 zemalja) po korupciji, građani i dalje nerado prijavljuju mito i zloupotrebe državnih organa. A i kad prijave, najčešće insistiraju na anonimnosti iz straha da ne izgube lekara, da im dete ne dobije lošu ocenu, da im se policajac ili zaposleni u državnoj upravi ne osveti, da ne izgube posao…

Od početka ove godine Agenciji za borbu protiv korupcije obratilo se 369 ljudi, a prošle 412. U prvoj polovini 2011. stiglo je 204 predstavke, od čega je većina, kako kažu u Agenciji, arhivirana. To znači da su slučajevi ili zastareli (iz vremena pre osnivanja Agencije), ili su predstavke anonimne, ili su, prosto, predmeti već završeni.

- Anonimne predstavke ne uzimamo u obzir. Građani bi trebalo da se potpisuju jer je zaštita identiteta “uzbunjivača” (onog koji prijavljuje korupciju) zagarantovana propisima – kaže Aleksandra Kostić iz Agencije.

U prvom polugođu ubedljivo najviše predstavki stiglo je u vezi sa korupcijom u sudstvu (33) i organima uprave (24). Sledi privatizacija (15), javne nabavke (8), MUP (6), radni odnosi (5), zdravstvo i zloupotreba službene dužnosti (po 4) i građevinska inspekcija (1).

OSUĐENO 39 OSOBA

U poslednje tri godine, pred sudovima širom Srbije, osuđeno je 2.965 osoba zbog različitih dela povezanih sa korupcijom. Za davanja mita, od 2008. do januara ove godine, iza rešetaka je završilo 39 ljudi, dok je 45 osuđeno uslovno. Za primanje u zatvor je otišlo 115 njih, a 37 je dobilo “uslov”.

- Ljudi ne prijavljuju takozvanu sitnu korupciju ne toliko iz straha, već pre svega jer su na nju navikli, spremni su da je tolerišu - kaže prof. dr Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbije. – Korupcija je postala deo političke kulture, a istraživanja pokazuju da čak 40 odsto njih smatra da je davanje “sitnog mita” nešto zbog čega ne treba dizati galamu, što treba prihvatiti i ne buniti se.

Ali, ovakav stav, objašnjava Goati, poguban je:

- To je crvotočina koja ruinira celu zgradu države!

On dodaje da je takav odnos karakterističan za neke afričke i azijske zemlje, gde se to čak smatra delom “pristojne poslovne komunikacije”. Zato država treba da sprovede ozbiljnu kampanju u kojoj će se konstantno građani “vaspitavati” da nisu dužni da “podmažu” ono što su već platili iz poreza i doprinosa.

Inače, prijave koje stignu u Agenciju, ako se iz priložene dokumentacije ispostavi da ima ozbiljnih indicija na korupciju, prosleđuju se policiji.

Zvanični Brisel upozorava da je najveća korupcija u sektoru javnih nabavki, gde, prema procenama, na razne zloupotrebe ode oko milijardu evra. Kada se sabere kompletna, krupna i sitna korupcija, ispada da na njoj godišnje gubimo više od četiri milijarde evra. Prema tvrdnjama organizacije Lekari protiv korupcije, samo u zdravstvu, što najviše tišti građane, šteta zbog mita i zloupotreba je pola milijarde evra.

Prema podacima koje nam je dostavio MUP Srbije, za 10 meseci ove godine podneto je 1.599 krivičnih prijava za dela sa elementom korupcije protiv ukupno 2.878 osoba. Lane su podnete 2.052 krivične prijave protiv ukupno 3.814 lica. U pitanju su prijave koje su podneli pripadnici MUP, jer policija nema evidenciju o broju prijava koje su podneli građani, kažu u MUP-u.

IZVOR: www.pravniportal.rs, www.novosti.rs

AUTOR FOTOGRAFIJE - Will Spaetzel (Flickr.com)

Tri različita iskustva – priča broj tri

Majka hrabrost. Možda ste već posetili ovaj sajt, ako jeste, onda pretpostavljate koliko sam ljuta i besna. Ova zemlja je u totalnom rasulu, a tamo gde mora da postoji red, zakon, humanost i još mnogo toga, je najgore stanje. U srpskim porodilištima. Posetite sajt i sve će vam biti jasno. Čitam sve ove priče i zgrožavam se. Ispričaću vam i ja svoju. Rodila sam troje zdrave, prave, lepe dečice, što znači da sam se i tri puta porađala, s obzirom da nisu blizanci.

Izvor fotografije
beba porodjaj 26. 10. 1999. Kraljevo
Naglasiću da me je porađao doktor koji je porađao i moju sestru, tako da smo imali apsolutno poverenje u njega. Između ostalog mi je i vodio celu trudnoću. Hoću za početak da kažem da porođaj može biti divan nezaboravni doživljaj, čak i u Srbiji. Oni prvi mali bolići su počeli pre podne oko 11. Pošto sam živela blizu porodilišta, doktor nije insistirao da odmah dođem, što je i najvažnija stvar u celom tom mom porođaju. Rekao mi je da se ponašam sasvim normalno kao i svakog drugog dana, da šetkam, raduckam nešto i da se s vremena na vreme javim.
Bio je to izuzetno srećan i lep dan za mene i moju porodicu. Sećam se da sam ljuštila pečenu papriku sa mamom, igrala se sa sestrićima, išla čak i u prodavnicu, da šetkam malo… Sasvim normalan dan, protkan povremenima bolovima. Čitavog dana sam se u stvari otvarala, malo po malo. Kada su naišle prave kontrakcije, istuširala sam se, sredila i odveli su me u porodilište. Evo šta sam napisala posle porođaja.

… Dr Tanasković me je pregledao u 19:10 na ginekologiji. Odveli su me u porodilište. Vodenjak pukao u 19:45. Bolelo me je, ali izdržljivo. Šaputala sam svojoj bebi. „Hajde bebo, hajde bebo, možeš ti to… izađi polako, čekam te, ne boj se!“ Tačno u 21:00 rodila sam ćerku. Teška 2550g, dugačka 52cm, obim glave 32cm. Zdrava, vitalna, lepa, kočoperna beba. Stavili su mi je na grudi, odmah me je uhvatila za prst, poljubila sam je u glavu. Osećaj je neverovatan. Smejem se i plačem od sreće u isto vreme, tresem se od uzbuđenja. Mnogo volim što je devojčica. Posteljica je izašla u 21:05. Porođaj je prošao super! Dali su nam broj 43. Odvode me u sobu broj 8. Malo sam umorna, ali i dovoljno jaka da odmah ustanem. U pratnji sestre sam se istuširala. Isuviše sam uzbuđena da bih spavala. Celu noć sam se smejala sa ženama po sobi. Zaspala sam tek oko pola 3 a već, u 4 sam se probudila. Promenila posteljinu, istuširala se i sredila za prvi podoj. Nisu je doneli u pola šest. Bilo mi je žao, ali znam da je sve u redu i zato sam neverovatno srećna. Naš prvi susret oko pola deset. Oduševljena sam mojom malom devojčicom. Ima dugu crnu kosicu i tamne oči. Gledam je i pokušavam da shvatim šta se u stvari dešava. Moja kiflica, uvijena, pa me gleda. Dala sam joj da sisa. Vuče kao da je to već mnogo puta radila. Priroda! Oči mi zasuze, pa se smejem, privijam je uz sebe, ljubim je u glavu, tepam joj i dajem joj nezvanično ime Jovana…. Porodili su me doktor Miloš Tanasković i babica Rada Debeljak.

Tako je protekao moj prvi porođaj. Bez ijednog jedinog uboda iglom, bez sečenja, bez ikakvih problema. Bez potplaćivanja, naplaćivanja i ostalih radnji. Bila sam presrećna što je devojčica, što će i ona jednom kad poraste moći da doživi taj divni osećaj porađanja. U takvom mi je sećanju ostao prvi porođaj.

Ide život dalje svojim tokom i tako se preselimo u Beograd. Da sam znala šta je Narodni Front, sigurno bih se ponovo porađala u Kraljevu kod mog divnog doktora. U Narodnom Frontu vam ništa ne znači čak i ako imate vezu, ako vam je ta veza … Evo ispričaću vam.

April mesec, 2007. termin mi je 21. Doktorka mi je u određenom periodu uradila jedan ili dva ultra zvuka, ne sećam se, zakazala pregled za utorak 17. Odemo mi lepo na pregled. Po preporuci joj kupimo bombonjeru i neki parfem. „Videćeš divna je ona, ali voli tako sitne poklončiće, s vremena na vreme.“ Uvede me tamo u onu staklenu ambulantu. Nikada neću da zaboravim taj bol. Šta je ovo ljudi moji? Pa pregled nikada ne boli, pogotovu ne u devetom mesecu. „Nisi ti još otvorena, dođi u petak.“ Ne mogu da se sastavim od bola, siđem nekako. Neću nikada zaboraviti to poniženje. Stojim jadna, umirem od bolova i pružam joj onu ukrasnu kesu. „Doktorka… mali znak pažnje.“. Najradije bih je ubila, a ja se smeškam.

Ja u životu obično plačem samo od besa. Bol podnosim dobro. Kada sam izašla iz ordinacije, plakala sam kao nikad u životu. Odemo na kafu muž i ja, da se malo smirim. Kad ono, boli. Boli sve više i više. Boli, pa ne prestaje. Ceo prvi porođaj me nije tako boleo. Pozovemo je telefonom. Kaže ona da izmerim kontrakcije na koliko su, pa da se javim. Boli da ne mogu da izmerim. Kaže, dođi, ali požuri smena mi se završava u 14h.

Stignemo mi nekako kući da se sredim i dođemo. Kaže opet “daj da te pregledam”, i opet onom svojom ručerdom, kao da je pregledala ovcu, a ne ženu. „Šta te boli, pa samo si dva prsta otvorena, ajde idemo u porođajnu salu.“ Odvedoše me ko pravu ovcu. Kada su me uveli u boks, bila sam u totalnom čudu. Nije meni još vreme, šta rade ovi. Svojim pregledima mi je pokrenula porođaj. Vrište žene, kukaju, plaču, a ja se čudim šta me je snašlo. Naravno odmah su me uboli nekom iglom i nakačili na nešto. To nešto je indukcija. Tek sam kasnije provalila. Boli jebote.

Upadoše onda neki studenti, živi bili, da im anesteziolog pokaže kako se daje epidural. Ne meni, naravno, ja nisam ni stigla da popričam sa nekim o tome, već ženi do mene. Gledam ja tako šta onaj doktor radi i čekam da završi. „Doktore može li i meni epidural“. „Moraš da vidiš sa svojom doktorkom.“ Dođe ona moja i ja pitam. Kaže šapatom „može, ali to košta“. Znam rekoh da košta. Može li? Kaže, „tiho…ali to košta malo više“. „Ama šta košta da košta“. „To ti je 300 evra.“ Ma nek je i 15000, prodaćemo stan, uzećemo kredit, samo daj. Živ bio onaj anesteziolog i onaj koji je izmislio taj epidural, ubode me i meni laknu. Epidural po njima podrazumeva i jaču indukciju, a i doktorka žuri kući na ručak.

Onda su došle neke dve srednjoškolke da mi nameste CTG. Vrte sa onim po stomaku, pipkaju, traže, ne nalaze tonove bebe. Onda je nastala cela zbrka. Skupilo se njih, pa ne znam koliko. Nabili su mi nešto preko usta. To nešto je kiseonik. Rekoh smeta mi ovo. To je zbog bebe. Jedan, dva, tri… i eto ga moj Marko, tačno u 17:05. 2850 težak, 50 dugačak, lep, zdrav, prav, kočoperan. „Ima rupicu na bradi. Odakle mu samo to švalersko obeležje.“ To sam prvo rekla kada sam ga videla. Ponovo ista poplava osećanja. Dobili smo broj 1818 i moja doktorka je mogla da ode na jebeni ručak, sa sve bombonjerom, parfemom i 300evra. Doktorka se zove Jelena Radojević, a anesteziolog se zove Dr. M. Paštar.

Uslovi u Frontu su užasni, ali ima par onih dobrih sestrica koje ti boravak učine podnošljivijim, a i ja sam vedra i vesela osoba tako da neću da se žalim. Želim da naglasim da svako ko može da izbegne doktoru Radojević, da to i učini, jer znam za još par ovakvih slučajeva sa njom. Užas cele priče je u tome, što sam mogla da izgubim dete na samom porođaju. Beba se izmorila i prestala da reaguje. Sve je bilo isuviše brzo i nasilno. Još je i izjavila da bih se porađala do sutradan da nisam snalažljiva. Daleko joj lepa kuća. Žao mi je samo što sve ovo što govorim, ne mogu i da dokažem, ali bilo je baš ovako kako kažem i tačka. Ko mi ne veruje nek ide kod Jelene na porođaj ili neka pošalje nekog sebi dragog.

Treći porođaj. Trudnoća za trudnoćom, beba za bebom. Mart 2008. Kada samo pomislim na koliko pregleda, koje kakvih analiza, vađenja 16 litara krvi, ultrazvukova svakih 15 minuta i ctg-ova, čekanja sa stomakom do zuba po koje kakvim ambulantama, trudna žena mora da preživi, iznerviram se. Sigurna sam da je priroda sve izregulisala, ali sam i srećna što je medicina toliko napredovala. Hvala Bogu meni nije trebala. U toku svoje treće trudnoće sam jednom izvadila krv, uradila 2 ultrazvuka i 1 ctg. U ambulantu sam otišla samo po uput za porođaj. Sve tri trudnoće sam bila izuzetno aktivna i zdrava.

Planiram ja tako da se porodim 1. aprila kada nam tata dođe sa puta. Planiram ja planiram kad ono… U naš veliki bračni krevet sam spakovala Jovanu sa jedne, Marka sa druge strane i sebe u sredinu. Tako smo spavali. Te noći su počeli oni mali bolići, kao sa početka moje priče. Malo po malo. Okrenem se zagrlim Jovanu, spavam malo, pa kad zaboli okrenem se, pa zagrlim Marka. Spavam, spavam, pa me probudi bol. Vrtela sam se, spavala, grlila ih, ljubila i u pola 7 ustala, probudim mamu i kažem, „ovo izgleda počelo, ne idem dok ne popijem kafu.“ Popijem i kafu, sredim se, ono već 7 i 15. U Narodnom Frontu sam bila u 7:45, u boks za porođaj su me brzom brzinom prevezli u 7:55, a već u 08:00 sam držala svoju treću bebu u naručju. Rodila se i Ana. 2750 teška, 49 dugačka, zdrava, prava, kočoperna beba. Dobili smo broj 1798.

 

Kad su me uveli u boks nikog nije bilo sem jedne mlade, lepe, devojke. Mislila sam da će ona da me pripremi za porođaj, pa će valjda i moja doktorka stići. Promenila sam doktorku, naravno. Stigla sam samo da je pitam „izvini, a ko si ti“. Da nije neki student ili srednjoškolka. Dok je stigla da mi odgovori, već je držala moju Anu. Predivna, mlada babica. Slađa se zove i žao mi je što ne znam kako se preziva. Nikada je više nisam videla. Kada smo se ja i Ana izmazile i izljubile nju su odneli i ja sam već telefonirala. Kulaža totalna. Ležim na onom stolu sva uplakana od sreće i pričam telefonom. Preko puta u boksu čujem „a nije te bolelo kad si se tetovirala, a sad se dereš ko magare?“ Zahvaljujem se Bogu što sam ih sve izbegla.

Nećete mi verovati ko je prvi ušao u boks posle babice. „Divna“ nasmejana doktorka Jelena. Zamalo sam pala u nesvest, ali sam bila presrećna što je sve gotovo i što ona nema šta da prčka po meni. „Jao Ivanice, pa što se nisi javila.“ „Tražila sam vas, ali ste bili na odmoru.“ Ma teraj se, mislim se, od mene više nećeš dobiti ni dinara.

Front ko pravi front, uslovi ko i predhodne godine. Prepovijala sam bebe po sobi, jer nisu sve mame znale kako se to radi, a nije imao ko da im pokaže. Delila neke savete, pomagala sam im koliko sam umela i tako, brzo nam je prošao boravak u tom haosu.

Za kraj ću još i da kažem da su mi izgubili karton. Kako je za manje od godinu dana moguće da se izgubi nečiji karton. Jednostavno je nestao. Šta se sve radi, pomislila sam da je možda i namerno nestao, da ne bih imala nikakvog osnova, ni dokaza protiv bilo koga iz 2007. Razumemo se.

Mislim da svi koji pričaju svoje priče treba da kažu imena tih doktora, jer ako ništa drugo neka ih izbegnu oni koji mogu. Sve u svemu, rađajući svoju decu sam odlično prošla. Samo kada se setim one ogromne žene kako me je ispovređivala, dođe mi da … ma neću više ništa da kažem. Hvala Bogu što je Marko bio jak.

 

Tekst je delo  Ivane Momčilović , autorke bloga Charolija koji uz njenu dozvolu prenosimo.

Rezultati istraživanja o korupciji u zdravstvu u ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem žena

Udruženje gradjana RODITELJ uradilo je pilot istraživanje o korupciji u zdravstvu u okviru kampanje Za zdravlje! Zajednički protiv korupcije!”, koji Udruženje RODITELJ sprovodi u saradnji sa GI „Majka hrabrost“ pod pokroviteljstvom Razvojnog fonda Ujedinjenih nacija (UNDP).

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 421 ispitanika, od kojih su 87% direktne korisnice zdravstvenih usluga institucija koje se bave reproduktivnim zdravljem žena, a 13%  ispitanika čine članovi porodica ili prijatelji korisnica usluga. Cilj istraživanja je da se ustanove preliminarni podaci o učestalosti korupcije i stepenu postojanja tzv. prikrivenih oblika korupcije koji ne podrazumevaju samo otvoreno traženje i davanje novca, ali i da se stekne uvid u načine na koje se korupcija odvija u okviru zdravstvenih ustanova koje se bave reproduktivnim zdravljem žena u Srbiji. Odgovori na pitanja sadržana u online anketi izražavaju stavove korisnika zdravstvenih ustanova o korupciji, ali i pružaju uvid u reakcije korisnika u situacijama kada se suoče sa korupcijom.

Rezultati istraživanja su poražavajući: Svaki drugi ispitanik ima ili je imao iskustva sa korupcijom u zdravstvenim ustanovama; četvrtini ispitanika novac je direktno tražen, a polovini indirektno; skoro polovina ispitanika je iz državnih klinika upućivana na privatne klinike kako bi tamo obavili procedure ili preglede koji su inače pokriveni zdravstvenim osiguranjem; na dodatno plaćanje usluga najveći broj ispitanika se odlučuje zbog straha od lošeg tretmana lekara i medicinskog osoblja ili skraćenja vremena čekanja na određenu intervenciju; čak oko 40% ispitanika nije svesno da “čašćavanje” medicinskog osoblja predstavlja vid korupcije; više od polovine ispitanika nije upoznato sa svojim pravima kao pacijenata i obavezama lekara i medicinskog osoblja u zdravstvenim ustanovama.

Projektom „Za zdravlje – zajednički protiv korupcije!“ Udruženje RODITELJ želi da utiče na osnaživanje korisnika zdravstvenih usluga da identifikuju različite pojavne oblike korupcije, ali i na podizanje nivoa svesti, kako pojedinaca tako i nadležnih institucija i ustanova, o sopstvenoj odgovornosti u borbi protiv korupcije. Sprovođenje adekvatne i efikasne državne kampanje i edukacija korisnika zdravstvenih usluga o mehanizmima za zaštitu od korupcije, pravima pacijenata i načinima njihovog ostvarivanja, uticaće se na na smanjenje opšte tolerancije na korupciju, što dovodi do podizanja kvaliteta usluga u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja koji se primenjuje Srbiji.

GDE Error: Unable to load profile settings

Amniocenteza u privatnoj ustanovi – iskustvo broj 1

Te davne 2005. godine moja trudnoća nije pokazivala znake da će biti visokorizična. Vodila sam je u DZ “Zemun” kod svoje dugogodišnje lekarke. Od samog početka ona navodi da je amniocenteza neophodna, postaje sve nametljivija a šanse da se zakaze u Institutu za majku i dete su zaista bile minimalne zbog ograničenog kapaciteta. U IMD sam bila odbijena, došla sam na kontrolu kod svoje dr koja mi je diskretno skrenula pažnju da to mogu da odradim u privatnoj ordinaciji (da li njenoj, da li je tamo samo radila, ne sećam se, negde u Zemunu). Na IMD se ipak ukazalo mesto i pozvali su me sa liste čekanja, prijavila sam to tadašnjoj načelnici službe ginekologij i ona mi je vodila trudnoću do tačke kad sam kao visoko rizična trudnica  prešla u Višegradsku.

aminiocenteza, korupcija

Sa druge strane, od 6. meseca do porođaja bila sam pacijent u KCS Visegradska, na odeljenju “Kontrole fertiliteta”. Za osoblje mogu samo da kazem najlepse reči. Bez obzira na loše uslove na odeljenju (vlaga, dotrajao toalet, losa hrana, bube i sl.) ni u jednom trenutku niko nije prekoračio svoju radnu etiku a ponašanje prema trudnicama je bilo onako kako dolikuje – sa poštovanjem i maksimalnim angažovanjem.

Kako je danas, ne znam. Posle trudnoće svoj ginekoloski karton sam povukla iz doma zdravlja i od tada posećujem isključivo privatnu ginekološku ordinaciju.

Policajci i lekari rekorderi korupcije

Na vrhu liste korumpiranih javnih službenika su pripadnici MUP i doktori, a slede ih carinici, sudije, veštaci, inspektori…

BEOGRAD – Para vrti gde burgija neće!

Policajci i lekari prednjače po korumpiranosti. U poslednjih pet godina zbog primanja mita odgovarao 351 policajac i 343 lekara. Posle njih „na delu“ je najviše uhvaćeno nastavnika, a onda slede carinici, sudije, veštaci, inspektori…

Pljušte žalbe
Nema državnog činovnika koji je imun na novac, zato i ne čudi što čak 48 odsto građana veruje da je mito jedini način da se savlada obimna birokratija.

Savetu za borbu protiv korupcije svakodnevno se obraća veliki broj građana, a naviše njihovih žalbi odnosi se na privatizaciju.

- Od 2003. godine do danas primili smo ukupno 2.347 predstavki koje se odnose na pritužbe u pravosuđu, privatizaciji, lokalnoj samoupravi, načinu izdavanja građevinskih dozvola, na korupciju u zdravstvu, prosveti, policiji, privatnim preduzećima… Najviše pritužbi, njih 413, odnosi se na postupak privatizacije po zakonu iz 2001. godine i na trgovanje akcijama preduzeća privatizovanih po zakonima iz devedesetih godina – kažu u Savetu, gde dodaju da im nisu dostavljeni odgovori na 30 predstavki građana koje su prosleđene nadležnim organima.

Nema kažnjavanja
Prema rečima Nemanje Nenadića iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija, korupciji u administraciji pogoduje to što nema kažnjavanja.

- Prvi slučaj koji pogoduje korupciji su situacije kad u administraciji na osnovu diskrecionih ovlašćenja mogu nešto dan vam daju ili ne daju. Druga situacija je kad rokovi za postupanje nisu propisani, a treća je kad su rokovi propisani, ali se ne poštuju zato što za njihovo kršenje ne postoji kazna. Kad bi postojale kazne, bilo bi manje mogućnosti za korupciju – kaže Nenadić.

Tužilaštvo: Podneto 5.136 prijava

Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, najveći broj prijava prošle godine podnet je zbog zloupotrebe službenog položaja.

- Za povredu službenog položaja podneto je 5.136 prijava, od kojih su 1.342 odbačene. Za proneveru i primanje mita od 174 prijave odbačene su 34, dok su za davanje mita primljene 252 prijave, od kojih je odbačeno 57. Na ime ostalih dela povreda položaja bilo je 329 prijava, do kojih je 143 odbačeno – kaže Vladimir Đorđević, šef kabineta republičkog javnog tužioca.

Agencija: Najviše u privatizacijama

U Agenciji za borbu protiv korupcije apeluju da se građani, čim primete situaciju koja može da dovede do davanja i primanja mita, obrate Agenciji.

- Ukoliko dođe do samog čina davanja, odnosno primanja mita, to prelazi u nadležnost policije, odnosno tužilaštva. Na osnovu predstavki koje smo dosad primili i obradili, uočili smo da se najveći broj problema na koje ukazuju građani odnosi na privatizacije, što znači da je ovo pojava u kojoj je najpotrebnije delovati – kažu u Agenciji za borbu protiv korupcije.

NALED: Procedure pogoduju korupciji

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kažu da za korupciju mnogo prostora ostavljaju komplikovane procedure i postupci.

- Da bi se određene procedure završile, često se traži angažovanje trećeg lica ili posrednika, bez kojeg investitor i inače može da završi postupak, ali u ovom slučaju investitor ili stranka mora da plati uslugu posredniku, pa bi se i ovakav način posla mogao podvesti pod koruptivno ponašanje. Potrebno je uticati na stranke da ne nude nagradu ili mito, jer se očekuje od predstavnika javnog sektora da u okviru svojih odgovornosti budu u službi građana i privrede bez dodatne finansijske nadoknade, pošto se i na ovaj način pothranjuju očekivanja i nepravilan sistem vrednosti – ističu u NALED.

Bušatlija: Štete u milijardama evra

Finansijski konsultant Mahmud Bušatlija kaže da postoje dve vrste korupcije.

- Sitna ili šalterska korupcija postoji svuda u svetu i predstavlja ubrzanje procedure u okviru zakona, odnosno da se nešto završi preko reda. Visoka korupcija je vezana za zloupotrebu položaja, prvenstveno političkog. Štete zbog visoke korupcije ne daju se izračunati, jer se radi o milijardama evra. Tu se pre svega radi o privatizaciji i javnim nabavkama – ističe Bušatlija.

Korupcija u poslednja tri meseca

Oblast slučajeva

  • Neodređeno…………. 9 (5 %)
  • Pravosuđe …………. 28 (15,6 %)
  • Zdravstvo …………. 10 (5,6 %)
  • Obrazovanje ………. 12 (6,7 %)
  • Carina ………………… 5 (2,8 %)
  • Porezi/Finansije …. 17 (9,5 %)
  • Policija ……………….. 5 (2,8 %)
  • Građevinske dozvole 2 (1,1 %)
  • Inspekcija/Dozvole 13 (7,3 %)
  • Javne nabavke …… 58 (32,4 %)
  • Privatizacija ………… 6 (3,4 %)
  • Političke stranke …… 6 (3,4 %)
  • Imovinska prava ….. 4 (2,2 %)
  • Privatni sektor …….. 4 (2,2 %)

* Podaci Antikorupcijskog pravnog savetovališta u okviru Transparentnosti Srbija

 

Izvor: www.kurir-info.rs, 6. Avgust, 2011., Autor: S. Tomčić

Fotografija By Public Domain Photos @Flickr.com