Nisam smela da čekam pregled u državnoj ustanovi – iskustvo 61

Nikada mi direktno nije tražen novac u zdravstvenim ustanovama koje se bave ženskim zdravljem, ali mi je preporučeno da iz državne ustanove odem u privatnu i to sam i uradila. Prvi put je bila u pitanju trudnoća i ekspertski ultrazvuk, pa nisam uopšte  htela da rizikujem. Drugi put je bio u pitanju ultrazvučni pregled dojki. Na redovan pregled se čekalo skoro 6 meseci. Nisam mogla da čekam toliko jer sam se plašila da je u pitanju nešto maligno.

Porođaj sam platila 540 evra – iskustvo 60

Desilo mi se jednom da su me iz zdravstvene ustanove uputili u privatnu. Lekar je bio ljubazniji na privatnoj klinici… Inače, novac sam dala u porodilištu u Gradskoj bolnici u Beogradu. Dala sam 250 evra za anesteziologa, 250 evra za ginekologa i akušera, 2 puta po 20 evra za babice!  Za anesteziologa mi je rečeno  da je to cena ukoliko želim epidural. Ginekolog akušer je prisustvovao porodjaju i pošto je to bio dogovor, platila sam za tu uslugu. Lekar je bio dežuran za vreme porođaja. Osećala sam da je u redu da častim babice, ne znam ni sama zašto.

Više ne mislim da bi trebalo častiti zdravstvene radnike. Plaćeni su za posao kojim se bave, kao i svi mi.

Poklon kao znak pažnje – iskustvo 59

Otišla sam u privatnu kliniku, pre svega zato što se ne čeka, što su rezutati mnogo brže gotovi, što su sestre u privatnoj klinici mnogo ljubaznije. Volim da častim poklončićem kada sam zadovoljna pruženom uslugom. Dok kafu, čokoladice, keksiće … ne smatram  mitom, već znakom pažnje. Poklone dajem sestrama koje se trude, koje su prave zdravstvene radnice, koje ne posmatraju pacijenta kao broj, već kao čoveka.

 

Foto sxc.hu

Sjajni i humani lekari ostaju u zapećku – iskustvo 56

Otišla sam samostalno u privatnu ginekolosku kliniku, radi obavljanja 4D ultrazvuka u 18. nedelji trudnoće, mada mi je ginekolog iz Doma zdravlja preporučio da nema potrebe da trožim novac na to, jer je trudnoća normalna.

U Višegradskoj, nisu uspeli da me prime za double test (prvi slobodan termin su imali tek za mesec dana, a test je trebalo završiti do kraja te nedelje). Zato sam otišla u privatnu biohemijsku laboratoriju da uradim double test  i platila 2.000 din. Trebalo je da čekam neki slobodan termin u Višegradskoj, ali za to nisam imala vremena jer radim normalno i nisam na trudničkom bolovanju. Pretpostavljam da je to bila moja odluka, a ne njihovo prisiljavanje na plaćanje usluga koje su besplatne u drzavnim institucijama.

Ne mislim da ih treba čašćavati. Nažalost, svako bi trebalo da radi svoj posao, pa čak i oni koji su se opredelili za beli mantil i humani poziv. Kao medicinski radnik takođe, smatram da je moguće obavljati svoj posao časno i humano. Svi bi trebalo da imaju veću platu, ali zbog toga ne treba da trpe oni kojima su potrebni pomoć i zdravstvena usluga.

Moram da spomenem da pored nečasnih lekara i farmaceuta, postoje i dobri ljudi i profesionalci koje na žalost niko ne spominje. Kao student, imala sam prilike da mi lekar propiše jako skup lek na recept, jer nisam imala sredstava da ga plaćam. Izvršio je prevaru, ali u moju korist. Napisao je ‘težu dijagnozu’ da bih mogla dotični lek da uzimam preko recepta. I puno joj hvala za to. Jer sam između ostalog i uspešno izlečena.

S druge strane privatne klinike su, čini mi se, veće zlo. Pored velikih suma novca koje traže za svoje usluge, oni bi i preko toga još. Naime, lično sam bila žrtva „politike“ jedne privatne ginekološke ordinacije, gde mi je doktorka dijagnostikovala nepostojeće kondilome i savetovala operaciju istih imaginarnih kondiloma u opštoj anesteziji za sumu od 300 evra. Ovo sam, naravno, odbila, jer mi ni jedan drugi ginekolog nije dijagnostikovao to što ona jeste.

Konačno, u državnim institucijama za sad nikakvih problema nisam imala. Naprotiv, imala sam (izgleda) jako veliku sreću da dopadnem ruku onih koji nisu baš toliki lopovi. A privatno sam imala jako loša iskustva, prevenstveno sa ginekolozima i stomatolozima. Sve što sam htela je da uštedim vreme, ne bih li normalno obavljala svoje svakodnevne funkcije (studirala, danas radila), a u državnim zdravstvenim institucijama gubljenje vremena je izgleda neizbežno.

 foto sxc.hu

“Idi kod privatnika, pouzdaniji su” – iskustvo 55

Na samom početku moje trudnoće, doktorka u domu zdravlja u Beogradu mi je rekla da treba da radim dabl test “ali bolje kod privatnika, pouzdaniji su”, zatim mi je pregledala grudi i rekla da bi trebalo da odem na mamografiju, ali pošto se dugo čeka da i to uradim kod privatnika.

Bila sam trudna 6 nedelja kada mi je doktorka rekla: “Radite u vrtiću, nije vam težak posao, možete da radite do kraja trećeg meseca” (Radim u jaslama, nijedno dete nije ispod 10kg teško, većinu moram da uzmem i da podignem, a imam ih 18. Da ne govorim o dečijim bolestima itd. Ali desilo se da sam odmah sutradan imala pobačaj.) U ponedeljak je ustanovljena trudnoća, a u utorak pobačaj.

Kad mi je ustanovljena trudnoća, rađeni su mi svi brisevi i bili su sterilni, a kad sam došla posle pobačaja i kiretaže (bolnica Dragiša Mišović – svi predivni) moja doktorka je tražila da se ponove svi brisevi  i dala uput za “Batut” ali ako mi se učini da dugo čekam, da odem u određenu privatnu ordinaciju i samo da kažem da me ona šalje… Stvarno je u “Batutu” trebalo dugo da se čeka, nazvala sam ordinaciju (analize koštaju 5.000 dinara), a u drugoj 4.000 dinara. U toj drugoj sam i uradila analize jer mi je stvarno bilo dugo da čekam, a i ne mogu da znam kad će mi tačno biti menstruacija, a kad ovulacija… Videću kako će reagovati doktorka kad bude videla da nisam radila analize u njenoj ordinaciji.

foto sxc.hu

Uzeo je novac za operaciju tumora – iskustvo 54

Otišla sam u privatni kliniku,  zato što je bila u pitanju trudnoća. Išla sam u privatnu kliniku na ekspertni UZ, kod lekara koji mi je vodio trudnoću u domu zdravlja, a tamo radi i privatno.

Sestri moga supruga je utvrđeno je da ima rak. Sva snimanja i svi pregledi obavljali su se u državnim ustanovama. Za sve smo imali uredne upute i overenu zdravstvenu knjižicu. Kada je utvrđena konačna dijagnoza, imali smo problem da nađemo lekara koji bi je operisao pošto je bila mlada i tumor se nalazio na nezgodnom mestu. Konačno se našao lekar, stručnjak za tu oblast, koji je pristao da je operiše ali naravno uz određenu nadoknadu. Iako je bila upućena iz državne ustanove u drugu državnu ustanovu sa urednim papirima,  mi smo tom doktoru dali novac da bi je operisao. Ona je umrla 01.04.2008. godine u 26-oj godini,  a mi smo ostali zgroženi činjenicom da nam je uzet novac (oko 2.500 eura) a da je on odmah na početku pretpostavljao ishod, jer je takva vrsta tumora bila u pitanju. Nismo bili upoznati sa svojim pravima i pomalo sluđeni zbog svega sto smo proživljavali pristali smo na ucenu. Sad, iz ovog ugla smatram da je to što nam je urađeno nedopustivo!

Posle porođaja častila sam i babicu koja nam je na otpustu iz porodilista oblačila bebu. To je bila isključivo moja inicijativa pošto je u pitanju bila žena koju i privatno poznajem.  Ako ih i častimo, to treba da bude na našu inicijativu i to na kraju lečenja zato što smo bili zadovoljni njihovim pristupom, učinkom, ishodom lečenja. Nikako ne bi trebalo pristati na ucene i traženje mita pre bilo kakve intervencije. Ako ćemo nekog častiti mi sami znamo koliko možemo izdvojiti za to, a ne da se od pacijenata traže neke sume koje oni u životu nisu videli,  pa su primorani da prodaju nesto od svog imanja da bi platili mito nekom iskorumpiranom zdravstvenom radniku.

Prozovite krivce po imenu – iskustvo 53

Čašćavanje podrazumeva davanje novca ili poklona nakon završenog posla, a ne unapred, usled ličnog zadovoljstva. I sama sam davala „čast“ u određenim situacijama, zato što smatram da imaju vrlo male plate i zato što to zaslužuju, a ja sam bila vrlo zadovoljna njihovom uslugom.

Bolje je javno deklarisati po imenu i prezimenu osobu koja je tražila novac, umesto da se blati cela profesija. Čini mi se da mnogi ljudi ne prave razliku između nagrade i mita (novca koji se daje pre i posle obavljenog posla).

Foto sxc.hu

“Koliko para – toliko muzike”- iskustvo 52

U porodilištu u Novom Sadu mi je rečeno mi je: koliko para – toliko muzike, da ni oni nisu plaćeni dovoljno, pa zato i ne mogu da rade svoj posao kako treba. Za vreme trudnoće svaki ultrazvuk sam morala da uradim u nekoj od privatnih klinika, otišla sam zato što nisu hteli ili mogli da mi zakažu te preglede u državnom porodilištu.

Korupcija nije pozeljna

Mislim da to čašćavanje nije najpametnije, jer pojedini lekari i inače već u samom startu očekuju neku „čast“ upravo zato sto su tako naviknuti. Čašćavanje unapred nikako nije u redu…