Tretiranje nepostojećih kondiloma – iskustvo broj 31

Dr V.O. se  prilikom posete lekaru ponašala vrlo profesionalno. To je bilo davno, kada sam imala oko 18 godina, 1997-1998.  godine. Imala sam osjećaj da je zainteresovana za moje zdravlje.  Dolazila bih na pregled svakih šest meseci, gde bi mi ona pratila razvoj abnormalnih ćelija na grliću materice. Na kraju mi je predložila da dođem u privatnu ordinaciju kod nje da bi mi ona uklonila promene.  To me koštalo tadašnjih 300 maraka.  Tretman je bio za genitalne bradavice (kondilome). S obzirom na to da sam bila jako mlada i da sam imala poverenje u nju, nisam išla kod drugog lekara po mišljenje.
Po dolasku u Australiju, ispostavilo se da nemam i nisam nikad imala tu bolest, te da me dotična doktorka samo uplašila, nakon što je dobila moje poverenje s ciljem da me tretira u klinici. Kad sam je poslednji put vidjela, rekla je da još ima tragova bradavicama (koje su po njenom bile male, pa ih zato nisam videla, a da ona nije počela da radi sa mnom, bilo bi i gore) – i predložila  je da moram bar još jedan tretman da odradim (isto oko nekoliko stotina maraka) . Nikada nisam otišla, i kao što rekoh, u Australiji mi nikada nisu videli to o čemu je  doktorka pričala.

Godinama sam se osećala prevarenom, i živela sam u strahu da mi se “to” ne vrati… Volela bih je lično videti i popričati s njom, ali za sada prilažem moje iskustvo u nadi da ćete nešto učiniti po pitanju ovakvog ponašanja lekara. Ljudi časte lekare, jer se to očekuje. Tretman je uvek bolji i sve ide brže ako platite. U suprotnom niko vas i ne gleda :(
“Previše je priča, ali na žalost ljudi nisu spremni da se žale ni da isteraju do kraja  žalbe. Plaše se romena.  Pozdrav Udruženju Roditelj i bravo na inicijativi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>