Građani i dalje nerado prijavljuju korupciju

Zašto građani Srbije i dalje nerado prijavljuju korupciju u javnom sektoru. Agencija od januara dobila 369 predstavki. Najviše prijava na sudstvo i državnu upravu

UPRKOS tome što se Srbija nalazi na 78. mestu (od 178 zemalja) po korupciji, građani i dalje nerado prijavljuju mito i zloupotrebe državnih organa. A i kad prijave, najčešće insistiraju na anonimnosti iz straha da ne izgube lekara, da im dete ne dobije lošu ocenu, da im se policajac ili zaposleni u državnoj upravi ne osveti, da ne izgube posao…

Od početka ove godine Agenciji za borbu protiv korupcije obratilo se 369 ljudi, a prošle 412. U prvoj polovini 2011. stiglo je 204 predstavke, od čega je većina, kako kažu u Agenciji, arhivirana. To znači da su slučajevi ili zastareli (iz vremena pre osnivanja Agencije), ili su predstavke anonimne, ili su, prosto, predmeti već završeni.

- Anonimne predstavke ne uzimamo u obzir. Građani bi trebalo da se potpisuju jer je zaštita identiteta “uzbunjivača” (onog koji prijavljuje korupciju) zagarantovana propisima – kaže Aleksandra Kostić iz Agencije.

U prvom polugođu ubedljivo najviše predstavki stiglo je u vezi sa korupcijom u sudstvu (33) i organima uprave (24). Sledi privatizacija (15), javne nabavke (8), MUP (6), radni odnosi (5), zdravstvo i zloupotreba službene dužnosti (po 4) i građevinska inspekcija (1).

OSUĐENO 39 OSOBA

U poslednje tri godine, pred sudovima širom Srbije, osuđeno je 2.965 osoba zbog različitih dela povezanih sa korupcijom. Za davanja mita, od 2008. do januara ove godine, iza rešetaka je završilo 39 ljudi, dok je 45 osuđeno uslovno. Za primanje u zatvor je otišlo 115 njih, a 37 je dobilo “uslov”.

- Ljudi ne prijavljuju takozvanu sitnu korupciju ne toliko iz straha, već pre svega jer su na nju navikli, spremni su da je tolerišu - kaže prof. dr Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbije. – Korupcija je postala deo političke kulture, a istraživanja pokazuju da čak 40 odsto njih smatra da je davanje “sitnog mita” nešto zbog čega ne treba dizati galamu, što treba prihvatiti i ne buniti se.

Ali, ovakav stav, objašnjava Goati, poguban je:

- To je crvotočina koja ruinira celu zgradu države!

On dodaje da je takav odnos karakterističan za neke afričke i azijske zemlje, gde se to čak smatra delom “pristojne poslovne komunikacije”. Zato država treba da sprovede ozbiljnu kampanju u kojoj će se konstantno građani “vaspitavati” da nisu dužni da “podmažu” ono što su već platili iz poreza i doprinosa.

Inače, prijave koje stignu u Agenciju, ako se iz priložene dokumentacije ispostavi da ima ozbiljnih indicija na korupciju, prosleđuju se policiji.

Zvanični Brisel upozorava da je najveća korupcija u sektoru javnih nabavki, gde, prema procenama, na razne zloupotrebe ode oko milijardu evra. Kada se sabere kompletna, krupna i sitna korupcija, ispada da na njoj godišnje gubimo više od četiri milijarde evra. Prema tvrdnjama organizacije Lekari protiv korupcije, samo u zdravstvu, što najviše tišti građane, šteta zbog mita i zloupotreba je pola milijarde evra.

Prema podacima koje nam je dostavio MUP Srbije, za 10 meseci ove godine podneto je 1.599 krivičnih prijava za dela sa elementom korupcije protiv ukupno 2.878 osoba. Lane su podnete 2.052 krivične prijave protiv ukupno 3.814 lica. U pitanju su prijave koje su podneli pripadnici MUP, jer policija nema evidenciju o broju prijava koje su podneli građani, kažu u MUP-u.

IZVOR: www.pravniportal.rs, www.novosti.rs

AUTOR FOTOGRAFIJE - Will Spaetzel (Flickr.com)

One thought on “Građani i dalje nerado prijavljuju korupciju

  1. Da,da. Toliko je efikasna agencija da kada joj ponudite pismene dokaze jednostavno vas uputi emisiji “insajder”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>